Srpsku posle rata napustilo 355.000 ljudi

Teška ekonomska situacija glavni je razlog što već deceniju i po Srpska ostaje bez stanovništva. Ona utiče na loš prirodni priraštaj i na sve masovniji odlazak radno sposobnih građana.

Zvanične mere populacione politike do sada nisu uspele to da promene, a stručnjaci ističu da će demografski oporavak biti težak.

Po oceni demografa, na godišnjem nivou treba nam najmanje 15.000 novorođenih, da bismo imali pozitivan prirodni priraštaj, dok smo prošle godine, recimo, imali manje od 10.000 beba. Po zvaničnim podacima, čak od 2002. godine u Srpskoj nijedne godine nije zabeležen pozitivan prirodni priraštaj.

– Porast natalileta koči i loša ekonomska situacija, pa ljudi zbog nedostatka posla i nerešenog stambenog pitanja odustaju od rađanja dece. A nedovoljno rađanje i starenje stanovništva lako postaje glavni ograničavajući faktor ukupnog razvoja – naglašavaju demografi.

Još veći problem su, međutim, migracije, odnosno odlazak stanovnika “trbuhom za kruhom”, te u potrazi za boljim ambijentom za život dece.

Tako je od 1991. godine iz RS otišlo oko 355.000 njenih građana, a posebno je zabrinjavajuće što sa ovih prostora idu ljudi između 20 i 40 godina starosti, koji su u zenitu radne i reproduktivne sposobnosti.

– Migracije u 21. veku su najintenzivnije u svetu, te nikad nisu bile tako izražene, a zahvatile su i našu regiju. Otvorena su vrata u zapadnim zemljama za zaposlenje, imaju nedostatak radne snage i očekuje se da će, recimo, značajan broj naših svršenih srednjoškolaca otići negde u te zemlje da radi – objašnjava demograf Stevo Pašalić.

Po njegovim rečima, mere vlasti u ovoj oblasti su uglavnom parcijalne, a populaciona politika lako i pada u drugi plan u zemljama gde ima puno socijalnih problema. Bez dugoročnih i celovitih mera, ističe, u ovoj oblasti se teško nešto može postići, a posebno teško se boriti sa migracijama.

Iz Vlade RS poručili su da nastoje da pomognu pronatalitetnu politiku uvođenjem raznih mera, a jedna od njih je naknada od 405 KM mesečno za nezaposlene porodilje.

– Srpska sa populacijom od 1,2 miliona stanovnika nema komoditet da se bilo koga odrekne. Sa poslovnom zajednicom napravljen je aranžman za zaposlene porodilje, posebno one iz realnog sektora, da Vlada preuzme refundaciju porodiljskog odsustva u bruto iznosu, umesto ranijeg finansiranja neto iznosa primanja. Imali smo u vidu nezaposlene, ali i zaposlene porodilje, računajući i na to da su ranjivije žene koje rade u realnom sektoru jer više zavise od volje nekog pojedinca, direktora i vlasnika, nego što je to u javnom sektoru – rekla je nedavno premijerka Željka Cvijanović.

Vlada je, kaže, još ranije uvela besplatne udžbenike za decu prvog i drugog razreda osnovnih škola, kao i za decu iz višečlanih porodica svih devet godina, ako su odlični učenici.

– Kao mera podrške porodici i studentskoj populaciji, uprkos teškoj krizi, održana je i niska cena studiranja, a upisnina na fakultete je i do 11 puta manja nego u okruženju – ističe Cvijanović.

Penzije za majke

U Udruženju roditelja sa četvoro i više dece RS kažu da samo dugoročne pronatalitetne mere mogu da motivišu ljude da zasnivaju porodice, rađaju decu i ostaju ovde.

– Jedna od mera je da majke sa troje i više dece dobijaju penziju, te da se ovim porodicama rešava stambeno pitanje. Zalažemo se i za mere koje bi dale veće šanse za zapošljavanje roditeljima iz višečlanih porodica. Već 11 godina govorimo o ovim problemima, ali očigledno uzalud – kaže predsednik ovog udruženja Jovan Radovanović.

BLIC RS