6.1 C
Trebinje
Četvrtak, 2 Februara, 2023
Naslovnica Region Srbi kao “remetilački faktor na Balkanu”

Srbi kao “remetilački faktor na Balkanu”

Pandurevic,

Američki general Kertis Skaparoti, komandant snaga NATO u Evropi, svedočeći pred Odborom američkog Senata za oružane snage, o „jačanju ruskog uticaja na Balkanu“, koje se odvijalo 10.03.2018. razvejao je sve nedoumice o tome da SAD blagonaklono gledaju i odobravaju da Srbija može samostalno da vodi svoju unutrašnju i spoljnu politiku, da odlučuje o svojoj vojnoj neutralnosti ili pak o tome da sama bira svoje spoljno-političke prioritete.

General Skaparoti kao vojnik se izražava jasnim i preciznim jezikom, saopštavajući svoje zaključke iz procene koja se odnosila na ulogu SAD i NATO pakta na Balkanu i u Evropi, posebno kada je reč o „sve snažnijem prisustvu Rusije na tom istom prostoru“. Govoreći o „sve izraženijem prisustvu Rusije na Balkanu i na prostoru srpskih zemalja“, u kontekstu sučeljavanja NATO pakta i Rusije na Balkanu i u Evropi uopšte, te navodnom „ruskom ometanju evroatlantskih integracija pojedinih balkanskih zemalja“, komandant NATO snaga u Evropi direktno cilja Srbiju i srpski narod u celini.

Mnogo puta smo ranije govorili o sučeljavanju SAD i Rusije na prostoru Balkana i na istoku Evrope, ovaj put želimo da istaknemo jednu drugu dimenziju toga sučeljavanja. Pošto je general Skaparoti komandant snaga NATO u Evropi, on brine o bezbednosnoj situaciji i o „vojnim i odbrambenim sposobnostima NATO u Evropi“, i to tako što želi i nastoji istisnuti svaki vid bezbednosnog ili vojnog prisustva i uticaja Rusije, pa čak i njen politički uticaj i političke veze sa nekim državama i narodima u Evropi, a posebno sa srpskim narodom.

Sva dosadašnja „naklapanja“ američkih i NATO predstavnika da razumeju bliskost istorijskih, kulturnih, religijskih i bratskih veza i odnosa srpskog i ruskog naroda, i da razumeju političke veze i odnose Srbije i Republike Srpske sa jedne i Rusije sa druge strane, te da prihvataju vojnu neutralnost Srbije, potpuno su razgolićena. SAD i NATO pakt, pa i sam general Skaparoti sa iznenađenjem i čuđenjem su reagovali na ruske primedbe zbog širenja NATO pakta do ruskih granica, kao i zbog sve snažnijeg vojnog prisustva i angažovanja snaga NATO u novim članicama na istoku Evrope, koje su deklarisane kao otvoreni protivnici Rusije. Zašto ih onda čudi ili zašto strahuju od ruskog političkog prisustva na Balkanu?

Američki „tepih“ i „tepih“ NATO pakta koji je prostrt preko cele Evrope, ne sme da ima nijednu „rupu ili drugačiji nijansu ili šaru“ na bilo kom delu. Ne sme niko to „natovsko bezbednosno i odbrambeno tkanje“ da oštećuje ili uništava. SAD i NATO nastoje po svaku cenu istisnuti Rusiju iz Evrope, a pre svega sa „Zapadnog Balkana“. U ovom kontekstu posebno mesto i poseban tretman u američkim ciljevima i planovima ima Srbija i srpski narod u celini.

Rusko prisustvo i ruski uticaj koji je poznat i koji postoji u sadašnjem obliku na prostoru srpskih zemalja, jeste izraz prijateljskih odnosa države Srbije i srpskog naroda i Rusije i ruskog naroda. Prisustvo Rusije na „Zapadnom Balkanu“ nije ostvareno na silu, putem pretnji i ucena. Odnosi između Srbije i Rusije su uspostavljeni na ravnopravnim osnovama i u skladu sa interesima obe države i dva naroda. Rusija u potpunosti i deklarativno i faktički poštuje vojnu neutralnost Srbije, ne ometa njene evrointegracije, podržava integritet Srbije i pruža vojno-tehničku pomoć i razvija privredne i ekonomske odnose na dobrobit obe države.

Šta to u stvari smeta generalu Skaparotiju i njegovim šefovima? Skaparoti polazi od pretpostavke da su „međunarodna zajednicija i SAD garant stabilnosti na Balkanu“, koji su do sada doduše više puta zapalili, i da im sreću kvari rusko prisustvo na Balkanu, koje je sve izraženije zbog „nedostatka diplomatskih aktivnosti Zapada“. „Ključna zemlja koja pravi najveće probleme na Balkanu je, po mišljenju Skaparotija Srbija“. Članovi Odbora američkog Senata za oružane snage nisu bili potpuno zadovoljni objašnjenjima koje je dao general Skaparoti u pomenutom pogledu, pa su zahtevali dodatna objašnjenja. Skaparoti je dodao „da Srbija, kao država ali i Republika Srpska i uopšte srpska populacija na Balkanu predstavljaju najveći problem“. Zbog svega rečenog Skaparoti predlaže „veći vojni i diplomatski angažman u regionu“.

Kada je reč o položaju Srbije i srpskog naroda u celini došli smo do ključnog spoznanja, koje je bilo poznato i mnogo ranije svima onima koji su objektivno analizirali geopolitičke prilike u Evropi i na Balkanu kroz prizmu odnosa SAD prema Rusiji i kroz prizmu širenja NATO na istok Evrope: da je bliskost Srbije sa Rusijom i njeno (Srbije, prim. autora) nastojanje da vodi koliko toliko samostalnu politiku, glavni kamen spoticanja u odnosima Srbije sa Zapadom, bez razlike ko je na vlasti i o kavom režimu se radi u Srbiji. Ovo je prilika, da se potvrde Miloševićeve reči: „Ne napadaju oni Srbiju zbog Miloševića, nego Miloševića zbog Srbije“. Svaki režim u Srbiji je bio i biće na udaru svojih „zapadnih prijatelja“, ukoliko se ne bude bespogovorno povinovao njihovim nalozima i zahtevima.

Dakle, remetilački faktor na Balkanu, prema shvatanjima SAD i njihovih saveznika, koji to često moraju biti i mimo svoje volje, jeste Srbija i srpski narod u celini. Šta je sa njihove strane potrebno uraditi da to ne bude tako? SAD i NATO smatraju da Srbiju treba politički potpuno poraziti, držati je pod stalnim diplomatskim, medijskim i propagandnim pritiskom, ekonomski usloviti, vojno joj zapretiti i držati je neprekidno u mreži hibridnog rata. Kao rezultat toga, treba očekivati priznanje Kosova kao samostalne države, otvoriti nova pitanja položaja nekih manjina u nekim regionima u Srbiji, onemogućiti Srbiju da pruža bilo kakvu pomoć RS i srpskom narodu u BiH i RS ugušiti i utopiti u unitarnu BiH, srpski narod u Crnoj Gori predati potpuno u ruke režima Mila Đukanovića, otvoriti nesmetan put ulaska BiH u NATO, stvoriti povoljnu klimu u Srbiji u vezi sa odustajanjem od vojne neutralnosti i otvaranja procesa pristupanja NATO paktu, a to na kraju znači prekid odnosa sa Rusijom i prihvatanje svih oblika diktata koji budu dolazili od strane SAD, NATO pakta i EU.

Ukoliko bi se sve ovo desilo, Srbija bi bila svedena na „Beogradski pašaluk“ i postala bi država pod upravom stranog faktora.

Siguran sam da je aktuelni režim svestan svih ovih opasnosti, da će preduzeti neophodne mere i da će delovati maksimalno na zaštiti nacionalnih i državnih interesa Srbije i srpskog naroda u celini. Odustajanjem od veza i prijateljstva sa Rusijom, koji su neophodni u obostranom interesu, Srbija bi izgubila jedini pouzdan oslonac i saveznika koji joj je neophodan za njen opstanak i razvoj u budućnosti. Srbija je na snajperu i na radaru NATO pakta i zbog Rusije, koja svoje prisustvo na Balkanu ostvaruje između ostalog, zahvaljujući dobrim odnoыšma sa Srbijom, pa zato Rusija mora poslati jasan signal i Srbiji i Zapadu da je spremna ratovati za Srbiju, kao što to čini u Siriji.

Dr Vinko Pandurević,
general u penziji Vojske Srbije i VRS