„Hidroelektrane na Trebišnjici“ – /HET/ su, u prošloj godini poslovale pozitivno sa dobiti od 120 464 КM, uprkos pandemiji korona virusa, koja je na poslovanje skoro svih privrednih grana djelovala izuzetno negativno potvrdio je Ilija Tamindžija, direktor Direkcije za proizvodnju i tehničke poslove.
On je istakao da su prihodi HET-a bili 53 424 625 КM, dok su rashodi iznosili 53 304 161 КM.
Tamindžija napominje da su nastavljeni i započeti projekti, koji će pored benefita za funkcionisanje hidrotehničkog sistema rijeke Trebišnjice imati značajan uticaj na kvalitet života svakog pojedinca u istočnoj Hercegovini, čime su „Hidroelektrane na Trebišnjici“ dokazale da i u najtežim vremenima ostaju nosilac društveno ekonomskog razvoja regije.
“Mi smo u ovu godinu ušli sa velikim očekivanjima, ali na žalost i nas je zadesila sudbina cijele planete, koja je u uslovima pandemije korona virusa počela funkcionisati na potpuno dugačiji način. Zatvaranje i karantin u skoro svim državama izazvali su pad potrošnje električne energije na globalnom tržištu što je dalje uslovilo enorman pad cijena struje na berzama, tako da je u jednom trenutku, ona bila i negativna”, rekao je Tamindžija.
On ističe da u prvih šest mjeseci cijena struje nije dostigla ni polovinu one koja je bila prije pandemije.
“Situacija nastala globalnom krizom je samo dijelić problema sa kojim se HET suočavao u protekle četiri godine”, rekao je Tamindžija.
On je podsjetio na teške okolnosti u kojima su „Hidroelektrane na Trebišnjici“ poslovale, a na koje uprava ni na jedan način nije mogla uticati.
“Nepovoljna hidrološka situacija iz druge polovine 2016. prenijela se 2017. godinu. Hercegovinu i region tada je zadesila nezapamćena suša, koja je negativno uticala na energetsko-ekonomske rezultate proizvodnje za cijelu 2017. godinu. Te godine su ostvareni prihodi jedva nešto veći od 28 miliona КM, što je za HET jako loš rezultat. U odnosu na 2017., za 2018. godinu, možemo reći da je bila prosječna, sa ostvarenim prihodom od oko 70 miliona КM. Zatim se početkom januara 2019. godine u HE Dubrovnik dogodila velika havarija. Oba agregata u Platu nisu bila u funkciji do marta 2020. godine”, rekao je Tamindžija.
Кoliko je to veliki udarac za HET, kaže on, jasno se da zaključiti iz činjenice da se dvije trećine od ukupne proizvodnje elektične energije iz sistema hidroelektrana na Trebišnjici dobija upravo u HE Dubrovnik.
“Dio prihoda smo uspjeli da nadoknadimo zahvaljujući sporazumu koji je Elektroprivreda Republike Srpske postigla sa Elektroprivredom Hrvatske zajednice Herceg Bosne, prema kome se električna energija proizvedena u reverzibilnoj PHE Čapljina dijeli na pola između dvije elektroprivrede, pa smo tada ostvarili prihod od skoro 42 miliona КM, što je prihod na nivou polovine bilansiranog prihoda HET-a”, istakao je Tamindžija.
Dodaje da su izuzetno zadovoljni postignutim rezultatom u prošloj godini imajući u vidu da HE Dubrovnik i u prvom kvartalu 2020. godine nije bio na mreži, a i da je hidrološka situacija u prvih pet mjeseci bila izuzetno loša.
“Pored svih navedenih problema i uprkos veoma teškim okolnostima, uspjeli smo da, odgovornim upravljanjem i velikim uštedama, nadoknadimo dio prihoda tokom druge polovine godine, tako da su „Hidroelektrane na Trebišnjici“ 2020. godinu završile izuzetno povoljno s obzirom na situaciju u kojoj su radile”, rekao je Tamindžija.
Kaže da su zadovoljni i odličnim početkom ove godine.
“Povoljna hidrološka situacija, pogonska spremnost i raspoloživost svih agregata iz sistema hidroelektrana na Trebišnjici trenutno donose odlične proizvodne rezultate. Uzimajući u obzir sadašnje stanje, projekcije dotoka i kote Bilećke akumulacije, sa sigurnošću se može reći da će prizvodnja u prvom kvartalu ove godine biti znatno veća od višegodišnjeg prosjeka”, rekao je Tamindžija.
Zahvaljujući odličnim rezultatima iz posljednjeg kvartala prošle godine i dobrom početku ove godine, Het je izvršio uplatu dijela potraživanja za eksproprijaciju zemljišta za HE „Dabar“.
Uprkos vrlo teškim okolnostima u proteklom periodu nastavljeni su svi započeti projekti, ali je , zbog finansijskih poteškoća, ali i zbog situacije izazvane pandemijom, dinamika radova bila nešto usporenija od očekivane.
“Radovi na kapitalnom projektu izgradnje HE Dabar teku po planu. Najvažniji objekat hidroelektrane, dovodni tunel je probijen, a polovinom marta počinju radovi na izgradnji armirane betonske obloge”, kaže Tamindžija i dodaje da će u ovoj godini biće završeni radovi na uređenju Ćatovića kraka, u koji je uloženo oko 2 500 000 КM, čime je smanjen rizik od poplava u gradu i povećana propusna moć rijeke Trebišnjice kroz urbani dio Trebinja.
Biće završena i izgradnja zatvorenog bazena na Abazovini, čiji je planirani završetak usporila elementarna nepogoda.
“Izgradnja novog rezervoara na izvorištu „Vrelo oko“, kapaciteta oko 2 500 m3, jedan je od naših prioritetnih projekata, koji će imati veliki značaj za stabilnost vodosnabdijevanja grda Trebinja. Vrijednost ovog projekta je oko 2 700 000 КM, dodaje Tamindžija.
On napominje da HET finansira i izgradnju najznačajnijeg objekta na trasi istočne obilaznice oko grada Trebinja.
“Radovi na izgradnji najdužeg mosta na rijeci Trebišnjici nizvodno od brane „Gorica“, čije je vrijednost preko 12 miliona КM, već su počeli i očekujemo da će biti završeni za dvije godine”, ističe Tamindžija i poručuje da će HET nastaviti da pored navedenih projekata kao i do sada učestvuju u finansiranju kulturnih, humanitarnih, edukativnih i sportskih događaja, kao i u programima stipendiranja studenata i obavljanja stručnih praksi za studente, nudeći svoju pomoć u riješavanju svih lokalnih problema gde mogu biti od koristi.
Rejting.info
