Satelit sa srpskom zastavom nije naučna fantastika već izvjesna realnost i Srbija ima velike šanse da u bližoj budućnosti ostvari ovaj kosmički poduhvat, uvjerena je Anja Nakarada Pečujlić, doktorand svemirskog prava u Kelnu.
Ona je osnivač fondacije “Srpski zalog za svemir”, a za “Politiku” kaže da troškovi pravljenja i lansiranja satelita više nisu “astronomske cifre”.
Objašnjava da je prilikom razgovora sa ljudima iz Evropske svemirske agencije saznala da, ako neka država želi u naučne svrhe da lansira svoj prvi satelit, može da dobije pomoć i besplatno lansiranje od drugih zemalja. U tome je, dodaje, naša šansa.
“Prvi srpski satelit mogao bi da bude mali satelit, takozvani kjubsat, i da se ‘šlepa’ prilikom lansiranja nekih velikih stranih satelita. Rusija, Japan, Indija i američka NASA ohrabruju zemlje koje žele da lansiraju svoj prvi satelit. Trenutno 10 zemalja ima mogućnost autonomnog lansiranja raketa i satelita”, kaže ona.
Korist od prvog srpskog satelita bila bi višestruka. Preko njega bi nadgledali svaki pedalj Srbije, a mogli bi i da prate klimatske promjene. Prvi korak ka učlanjenju Srbije u međunarodnu svemirsku zajednicu je da Srbija od Ujedinjenih nacija traži članstvo u Komitetu za miroljubivo korišćenje kosmičkog prostora.
“Nema razloga da i mi ne postanemo deo toga, jer sve ono što čini kosmos ne pripada jednoj državi, organizaciji ili pojedincu, već svim ljudima na zemlji, što je i priznato svemirskim pravom”, kaže Nakarada Pečujlić.
Tanjug
