Matematika i anksioznost: Zašto nastaje strah od zadataka i kako možete da ga pobijedite

Nije istina da vam je suđeno da budete loši u matematici. Možda samo treba da se izborite sa vlastitom „matefobijom”.

Jeste li roditelj koji se užasava mogućnosti da mora da pomaže detetu sa domaćim iz matematike? Da li u restoranu mrzite kad morate da izračunate kolika je napojnica u odnosu na račun?

Da li vam računanje rata za kredit i kamate deluje kao nesavladiv zadatak?

Ako je tako, definitivno niste sami. Jedno istraživanje je pokazalo da u SAD 93 odsto odraslih ljudi kaže da im matematika stvara neku vrstu nervoze.

I nisu tu samo odrasli: nekih 31 odsto 15-godišnjaka i 16-godišnjaka u 34 zemlje kažu da postaju veoma nervozni kad rešavaju matematičke probleme.

Trećina njih kaže da postaje napeto kad radi domaće zadatke iz matematike i skoro 60 odsto njih kaže da se brine da će časovi iz matematike biti preteški, izveštava Program za međunarodnu procenu učenika.

Sijan Bejlok, kognitivna naučnica i predsednica Koledža Barnard u Njujorku, kaže da je ideja da ste ili urođeno dobri ili urođeno loši u matematici istrajava u zapadnim zemljama i čini se da je društveno prihvatljivo biti loš u matematici.

„Nećete čuti odrasle kako se hvale da ništa ne čitaju, ali ćete zato čuti kako se hvale da im ne ide matematika”, kaže ona.

Ali mnogi od nas koji se plaše matematike ili veruju da su loši u njoj možda samo pokušavaju da izbegnu probleme koje smo savršeno sposobni sami da rešimo uz vrlo malo truda.

Šta je, dakle, anksioznost zbog matematike i odakle ona potiče?

Uzima maha rano

Izraz „matefobija” skovala je matematičarka Meri De Lelis Gou 1953. godine, nakon što je posmatrala učenike koji su se mučili; opisala ju je kao „bolest koja se ispostavlja fatalnom pre nego što se uopšte primeti njeno prisustvo”.

Drugi stručnjaci su je definisali kao „paniku, bespomoćnost, paralizu i mentalnu dezorganizaciju koji se javljaju kod nekih ljudi kad se od njih traži da reše neki matematički problem”, kao i „opšti strah od dodira sa matematikom”.

Bejlok i njene kolege su pokazali da anksioznost zbog matematike može da se javi još na samom početku našeg formalnog obrazovanja.

„Matematika je jedno od prvih mesta u školi u Zapadnoj kulturi gde stvarno naučimo da li smo nešto uradili tačno ili netačno, kada smo izloženi ocenjivanju tokom vremenski ograničenih testova”, kaže ona.

Devojčice su možda sklonije ovoj fobiji od dečaka. Nastavnici iz osnovne škole često imaju visok stepen anksioznosti zbog matematike, kaže Bejlok, a u SAD i na drugim mestima, oni su uglavnom žene.

Budući da se mala deca obično identifikuju sa odraslim nastavnicima istog pola, to znači da su devojčice sklonije tome da preuzmu anksioznost zbog matematike od njihovih nastavnica.

A kad imate nastavnicu koja pati od anksioznosti zbog matematike, pokazalo je istraživanje Bejlokove, to devojčice navodi na verovanje u rodne stereotipe o matematici, a što opet dovodi do njihovih kasnijih slabijih rezultata.

Istraživanje koje je sprovela Darsi Halet, psihološkinja sa Memorijalnog univerziteta Njufaundlend u Kanadi, sugeriše se da se anksioznost zbog matematike vezuje i za rana iskustva kao što su nepristupačni, besni ili frustrirani nastavnici, ili osećaj da se gradivo prelazi suviše brzo.

Nastavnici moraju da ističu da su greške sastavni deo procesa učenja – Ejnar Skalvik

Jednom kad je steknete, ona može samu sebe da produbljuje.

Zabrinutost zbog matematike može samo da pogorša stvar, kaže Bejlok, čije studije dece uzrasta između pet i osam godina pokazuju da anksioznost zbog matematike može loše da utiče na učinak opterećivanjem radne memorije.

„Budući da je naša sposobnost da se usredsredimo ograničena, naša pažnja se deli kad radimo više od jednog zadatka istovremeno”, kaže ona.

„Ako se brinete zbog toga što morate da radite matematiku, možda ćete voditi unutrašnji monolog sa sobom koji kaže da vi ne možete ovo, dok istovremeno pokušavate da izračunate brojeve.”

A kad ljudi osećaju anksioznost zbog matematike, oni obično izbegavaju tu temu, pokazalo je istraživanje iz 2019. godine.

Ali budući da se matematika uvek nadovezuje na ono prethodno naučeno, ume da bude teško sustići se sa gradivom.

„Matematika je gradivna nauka. Ukoliko propustite neku ideju, teško je naučiti narednu”, kaže Darsi Holet.

„I onda možete da zaostanete, što bi matematiku moglo da čini metom usmerene anksioznosti u odnosu na druge predmete.”

Nastavnici koji vole matematiku

Izbegavanje matematike u školi može da prođe kod onih koji su odabrali da se specijalizuju za neke druge teme.

Ali društvo je na gubitku ukoliko previše ljudi, uključujući neke koji bi zapravo mogli da budu dobri u matematici, izbegavaju biranje univerzitetskih kurseva povezanih sa matematikom ili poslove zasnovane na matematici.

U SAD, i privatni i vladin sektor pate zbog manjka radnika školovanih iz prirodnih nauka, dok neke druge zemlje takođe imaju problema da popune taj manjak.

I zato stručnjaci traže mere koje bi mogle da se preduzmu kako bi se izašlo na kraj sa anksioznošću zbog matematike u različitim periodima života.

Bejlok tvrdi da rešavanje problema može da počne kod kuće. Njeno istraživanje sugeriše da roditelji mogu da prenesu vlastitu anksioznost kad pomažu deci sa domaćim iz matematike.

Ali istraživanje koje su sproveli Bejlok i njene kolege sugeriše da veća izloženost matematici kod kuće – u ovom slučaju deca koja su se redovno igrala matematičkih igara na aplikaciji zajedno sa roditeljima – pomaže deci da imaju bolji uspeh u školi.

Bejlok veruje da kad rade matematiku sa decom, roditeljima to daje više samopouzdanja u vlastite sposobnosti, što znači da je manje verovatno da će prenositi dalje ideju da matematika ne može da se nauči.

Šulamit Kan, vanredna profesorka u Poslovnoj školi Kvestrum na Bostonskom univerzitetu, koja je pisala o rodnom jazu u prirodnim naukama, veruje da je omogućavanje učenicima, naročito devojčicama, dobrih uzora „od kritične važnosti, naročito kad su deca mala”.

Ona misli da je ključno navesti ljude, naročito žene, koji vole matematiku da podučavaju mlađu decu.

To bi moglo da znači konkretniju regrutaciju ljudi koji imaju iskustva sa matematikom ili veću matematičku obuku na poslu, kaže ona.

Pomoć učenicima da osete dovoljno samopouzdanja da traže reč na času takođe je važna, kaže Ejnar Skalvik, koji proučava anksioznost zbog matematike na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju.

„Moje istraživanje pokazuje da se učenici sa anksioznošću zbog matematike plaše da ne ispadnu loši pred drugima i zbog toga neće postavljati pitanja. Nastavnici moraju da naglase da su greške sastavni deo procesa učenja.”

Takođe je veoma važno, kaže on, stvoriti okruženje zasnovano na učenju, a ne na uspehu; kad škole prenose poruku da su ocene sve što je bitno, to stvara anksioznost, a sistem ocenjivanja može da prikrije pojedinačne napretke.

Holet, za to vreme, predlaže da se protiv toga bori kao protiv problema sa anksioznošću uopšte.

„Tek smo zagrebali po površini po pitanju onoga šta funkcioniše, ali lečenja koja se čine da funkcionišu slična su onome kako inače lečite anksioznost.”

On i njegove kolege sprovode studiju na deci od sedam do devet godina koristeći majndfulnes intervenciju.

Preliminarni rezultati pokazuju da bi to moglo da funkcioniše kod određene grupe dece. On kaže da fokusiranjem na sadašnji trenutak i priznavanjem da su anksiozni, učenici mogu bolje da se usredsrede na testove i poboljšaju učinak.

Kad učenici vide da im se učinak popravlja, sledeći put ne osećaju toliku anksioznost.

Smanjenje anksioznosti

I na višem nivou obrazovanja postoje dokazi da borba protiv same anksioznosti može da pomogne starijim đacima.

Bejlok je bila deo studije iz 2014. godine koja je pokazala da davanje fakultetskim studentima sa anksioznošću zbog matematike kratku ekspresivnu pisanu vežbu kao zadatak pred sam test iz matematike pomaže da im se poboljša učinak.

Za pisanu vežbu, od studenata je zatraženo da istraže vlastita osećanja anksioznosti povodom testa.

Istraživači sugerišu da je vežba možda pomogla studentima da bolje razumeju i upravljaju emocijama, oslobodivši kognitivne resurse i tako popravivši radnu memoriju i učinak na testu koji je usledio.

Ukoliko ne pomognemo onima koji osećaju najviše anksioznosti zbog matematike da obavljaju aktivnosti koje se tiču matematike, teško je videti kako će ti ljudi uspeti da ispune svoj potencijal – Sijan Bejlok

To znači da ako osećate stres pred ispit iz matematike, moglo bi da vam pomogne ukoliko provedete nekoliko minuta istražujući ta osećanja pre nego što počne sam ispit.

„Suština je da budete sigurni da pravilno tumačite vlastita osećanja”, kaže Bejlok.

„Samo zato što vam se ubrzao rad srca i oznojili se dlanovi, to ne znači nužno da ćete da padnete.”

Neki predavači nude časove izlaženja na kraj sa anksioznošću od matematike.

Koledž Montgomeri, javni centar za više obrazovanje u Merilendu, već nekoliko godina nudi časove posvećene prevazilaženju fobije od matematike i sticanju samopouzdanja.

Džon Haman, profesor matematike, kaže da kurs istražuje odakle potiče anksioznost i uči strategijama izlaženja na kraj s njom.

„Jedna od stvari na koje se usredsređujemo je mentalni sklop. Mnogi učenici pristupaju s određenom predrasudom prema matematici i veruju da su ili dobri ili loši u njoj. Govorimo mnogo o važnosti truda”, kaže on.

Istraživanje sprovedeno na ovom koledžu pokazalo je i da je veća autonomija tokom učenja smanjila anksioznost studenata i poboljšala njihov učinak.

Koledž je uveo više učenja prema vlastitom ritmu; studenti rešavaju probleme onlajn uz pomoć programa veštačke inteligencije koji podešava pitanja dotadašnjem učinku, a pri ruci je i instruktor koji odgovara.

Studenti osećaju manji pritisak da će zaostati za ostatkom odeljenja ili neprijatnost da postavljaju pitanja, a instruktor tako postaje manje zastrašujući.

„To je suptilna promena, od gledanja u instruktora do gledanja u ekran sa instruktorom i razgovora o rešavanju problema”, kaže Haman.

„Ali otkrili smo da to ume da smanji anksioznost.”

Naravno, uvek će biti ljudi koji će želeti po svaku cenu da izbegnu matematiku. Ali ti ljudi bi mogli da imaju najviše koristi od borbe sa anksioznošću koju izazivaju brojevi, tvrdi Bejlok.

„Matematika je sastavio deo svakodnevnog života”, kaže ona.

„Ukoliko ne pomognemo onima koji osećaju najviše anksioznosti zbog matematike da obavljaju aktivnosti koje se tiču matematike, teško je videti kako će ti ljudi uspeti da ispune potencijal.”

Vijesti