Balkan važi za jedno od najtrusnijih podrčja u Evropi, pa zemljotresi poput onih koji su se desili u Albaniji, BiH i Grčkoj ne treba da čude.
Koliko su češći zemljotresi na Balkanu nego u mnogim drugim delovima Evrope, može se videti na mapama tektonskih aktivnosti.
Zemljotresi na Balkanu se dešavaju iz više razloga, a pre svega zbog interakcija tektonskih ploča koja se dešava ispod Jadranskog mora gde se nalazi konvergentna granica, odnosno jedna ploča se podvlači ispod druge.
Na mapi tektonskih ploča vidi se kako se Afrička i Evroazijska ploča sudaraju baš u Jadranskom moru, kod Balkana.
Konvergentna granica je granica tektonskih ploča, koja se javlja na mestu gde se dve ploče sudaraju, pa se ploče ili ispupčuju i zbijaju, ili se jedna ploča potkopava ispod ili (u nekim slučajevima) prelazi preko druge.
– Činjenica je da se Afrička tektonska ploča podvlači pod Evroazijsku što izaziva pojavu zemljotresa, ali i da postoji sistem nekoliko manjih tektonskih ploča koje svojim kretanjem uzrokuju razornije zemljotrese u zonama gde se nalaze, a to se na Balkanu uglavnom dešava na prostoru Grčke, Albanije i delimično Severne Makedonije – objasnila je profesorka geografije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu Jelena Golijanin.
Jadransko more leži na Jadranskoj tektonskoj mikroploči, koja se u Mezozoiku odvojila od Afričke ploče. Kretanje ploče i sudar s Evroazijskom pločom je znatno uticalo na uzdizanje okolnih planinskih lanaca. A takođe utiče i na potrese.
– Albanska obala oduvek je spadala u evropske regione koji su seizmološki ugroženi. Afrička tektonska ploča se svake godine za nekoliko milimetara pomera u pravcu Evrope. Takvi sudari stvaraju velike napetosti jer dolazi do podvlačenja delova Jadranske mikrotektonske ploče pod Balkan – objasnio je on.
Da su najugroženiji delovi Evrope na mestima gde se graniče evroazijska i afrička tektonska ploča, saglasni su i doktori Stefano Parolai i Dario Slejko iz italijanskog Centra za seizmološka istraživanja pri Nacionalnom institutu za okeanografiju i geofiziku, koji su prošle godine, kada je središnju Italijiu na proleće 2018. godine pogodio snažan zemljotres, objasnili koja su područja najviše podložna zemljotresima.
– Mape seizmičkih hazarda Evrope jasno pokazuju da su najopasnija područja koja se nalaze na granici ploča između Evrope i Afrike, to su Apenini, istočni Alpi, Dinaridi i Helenidi. Štaviše, veliki potresi se javljaju i duž oblasti zvane Helenski, odnosno Egejski luk – izjavili su oni prošle godine kada je Italiju pogodio razorni zemljotres.
Spoljni deo Zemlje se sastoji od dva sloja: spoljne ljuske (litosfera) koja obuhvata koru i kruti gornji deo omotača, ispod koje se nalazi astenosfera. Iako u krutom stanju, astenosfera ima relativno nisku viskoznost i moć pomeranja pa zato ima određene karakteristike fluida (može da teče). Ispod astenosfere se nalazi krući donji omotač, čije je fazno stanje nije posledica manjih temperatura, već visokog pritiska.
Litosfera je razlomljena (izdeljena) na tzv. litosferne ploče (tektonske ploče). Postoji sedam glavnih i još mnogo manjih ploča. Litosferne ploče plutaju na astenosferi. Postoje tri tipa granica među pločama: konvergentne granice, divergentne granice i transformne granice.
Blic
